Из "Атичких ноћи" Аула Гелија

Езоп, приповедач из Фригије, с правом је сматран мудрим човеком. Он се обраћао народу изричући им опомене за спасење, не као што то чине филозофи, са жестином и заповедничким тоном, већ је утицао на духове и моћ разумевања својих слушалаца привлачећи њихову пажњу на духовит начин, поучним причама, као што је ова, коју овде износимо, о птици и њеном гнезду, која нас учи томе да се уздамо у себе, уместо да очекујемо да ће други обавити наше обавезе.  

„Постоји једна мала птица“, прича Езоп, „која се зове шева; она живи и прави своја гнезда на житном пољу, и њени птићи сазревају обично када се примакне време жетве. Десило се, тако, да је шева свила гнездо негде међу младим стабљикама жита, које је сазрело док птићи још нису били у стању да полете. Када би њихова мајка кренула у потрагу за храном за своје младе, опомињала би их да будно пазе на сваку необичну појаву која би се десила, или би била изречена, и да јој све саопште када се врати.

Власник њиве једног дана позове свога сина, младића, и каже му: ʼВидиш ли да је жито зрело и да је време да обавимо жетву; према томе, сутра, чим сване, отиди до наших пријатеља и замоли их да дођу да нам помогну да обавимо жетву.ʼ Затим оде. Када се шева вратила, птићи су, дршћући, гласно запијукали да што пре напусте гнездо и оду на друго место, јер - рекоше - господар је послао по пријатеље замоливши их да дођу сутра ујутро да пожњу жито. Међутим, мајка их смири, јер - каже - ако је господар поверио жетву својим пријатељима, то неће урадити сутра и није неопходно да се данас  иселе из гнезда.   

Наредног дана мајка опет одлети у потрази за храном, а господар, власник њиве очекује своје пријатеље. Сунце ужеже, али се ништа не деси: пријатељи нису дошли да помогну око жетве. Тада господар опет рече свом сину: ʼОви наши пријатељи су стварно спори. Хајде да позовемо радије наше рођаке и суседе и замолимо их да дођу сутра ујутро рано да обавимо жетву.ʼ

Птићи, застрашени, саопште ово својој мајци, а она им опет каже да се не узнемиравају и не плаше. ʼНема ни једног рођака, који ће без оклевања натерати себе да одмах прихвати такву молбу. Али пазите, добро слушајте да ли ћете опет чути нешто.ʼ

Осване следеће јутро и птица опет одлети да нађе храну за младе. А рођаци и суседи се не одазову на молбу власника њиве да дођу да помогну да се жетва обави.

Најзад, господар рече свом сину: ʼОпростимо се од помоћи наших пријатеља и рођака; узми ти сутра у зору два српа - ја ћу узети један, а ти ћеш узети други и сутра ћемо нас двојица сами обавити жетву својим рукама.ʼ

Када је мајка птица чула од својих младих да је господар ово изговорио, рече својим птићима: „Е, сада је дошло време да се селимо, јер сада, што је господар рекао, биће сигурно урађено, јер се сада ослања на себе да би обавио свој посао, а не на друге, које је био замолио да га ураде уместо њега.ʼ И тада је шева преселила своје гнездо, а господар је пожњео жито.“

- Ово је Езопова прича која говори о томе да је поуздање у пријатеље и рођаке, обично, варљиво и узалудно: „увек имај на уму да не треба да очекујеш од својих пријатеља оно шо можеш сам да урадиш“.